Šta još mogu
Kako način ishrane i navike u ishrani mogu da pomognu kod HOBP
Postoji više načina na koji vaše navike u ishrani i način ishrane mogu da pomognu kod HOBP, ne samo time što vašem telu daju energiju da se bori protiv bolesti već i time što vam pomažu da lakše dišete i da se osećate bolje.
Ipak, ovo je uopšten vodič. Vaš lekar i kvalifikovani nutricionista pomoći će vam oko dijete posebno osmišljene za vaše potrebe.
Vaša težina i HOBP
Za osobe sa HOBP posebno je važno da imaju telesnu težinu koja odgovara njihovoj visini.
Prekomerna težina dodatno opterećuje pluća i srce i stoga vam je teže da dišete i vežbate, a ako ne vežbate, počećete da gubite sposobnost da obavljate svoje svakodnevne zadatke i aktivnosti.
S druge strane, sa nedovoljnom telesnom težinom imaćete osećaj slabosti i umora i biće vam teže da se odbranite od infekcija.
Da biste dobili okvirnu vrednost svoje idealne telesne težine upotrebite kalkulator indeksa telesne mase.
Precizniju vrednost vaše idealne težine kao i dnevni unos kalorija možete dobiti od svog lekara. Da biste postigli tu težinu, redovno vežbajte i vodite računa o broju kalorija koje unosite svakoga dana.
Dajte svom telu energiju koja mu je potrebna
Osobe sa HOBP moraju da koriste mnogo više energije za disanje od ostalih osoba. Ustvari, mišićima koje koristite za disanje može biti potrebno do 10 puta više kalorija nego što je to uobičajeno.
Dakle, veoma je važno da unosite hranu koja je bogata hranljivim materijama i dovoljno kalorična kako bi mišići koje koristite pri disanju bili jaki.
I ne zaboravite, hrana koju unosite je zapravo energija koju vaše telo koristi za borbu protiv bolesti.
Navike u ishrani koje će vam pomoći da lakše dišete
Šta, kada i koliko jedete zaista može da vam pomogne u disanju. Evo nekih saveta:
- Pun ili naduven stomak može da vam oteža disanje, zato pokušajte da jedete manje a češće – možda šest puta na dan.
- Pokušajte da izbegavate hranu koja izaziva nadimanje i gasove, uključujući i: gazirana pića ili pivo; prženu, masnu i začinjenu hranu; jabuke, avokado i lubeničasto voće; prokelj, kupus, brokoli, karfiol, crni luk, pasulj i papriku.
- Trudite se da tokom obroka najpre pojedete najkaloričniju hranu.
- Pijte puno tečnosti: svakoga dana šest do osam čaša napitaka koji ne sadrže kofein.
- Utvrđeno je da male količine kofeina poboljšavaju funkciju pluća – kofein opušta mišiće u plućima i tako poboljšava protok vazduha. Kofein se obično nalazi u kafi, čaju, čokoladi i ove namirnice treba umereno konzumirati.
- Smanjite količinu soli u hrani koju kuvate i konzumirate jer zbog soli telo zadržava previše vode koja otežava disanje.
- Izbegavajte da trošite energiju na hranu sa jako malom hranljivom vrednošću – kao što su čokoladice, čips i gazirana pića.
- Ako često pijete alkohol konsultujte se o tome sa svojim lekarom, jer bi alkohol mogao da ometa dejstvo lekova.
- Ne zaboravite da u ishranu uključite ono što volite da jedete i potrudite se da vam obrok predstavlja zadovoljstvo, a ne zadatak.
Imajte na umu da vas vaš lekar može uputiti na nutricionistu koji će vam pomoći da sačinite plan ishrane koji odgovara vašim potrebama.
